ZORAN JANKOVIĆ -  AK MARATON HAJDUK - KULA 

Zoran Janković, rodjen 8. marta 1956. god. u Kuli. Oženjen Anom (devojački Bodnar). Ima 3 kćerke: Marijanu (1989), Jelenu (1991) I Aleksandru (1994). 
Profesor istorije u Ekonomsko – trgovinskoj školi u Kuli.
Atletikom se bavi od 1982. god., kada je istrčao prvu trku. Bilo je to na državnom prvenstvu u maratonu u Odžacima.
U prebogatoj trkačkoj karijeri, u kojoj je osvojio neznani broj medalja, istrčao više nego neverovatnih 432 trke, od kojih: 35 ultramaratona, dužih od maratonske trke (42 km 195 m ), 70 maratona u 111 polumaratona.
Višestruki je državni prvak Jugoslavije, Srbije I Crne Gore, a sada Srbije. Osvajač velikog broja medalja u raznorodnim disciplinama: kros, 5.000 m, 10.000 m, 21 km 195 m, 42 km 195 m.
Zoran je  bio kapiten ekipe, koja je 16/17. juna  2007. g. na Paliću pobedila u trčanju na 24 časa, sa rezultatom od 359 km.

 Važeći je vlasnik državnih rekorda u trčanju na 100 km (7:04:44), kao I u trčanju na 12 sati (148 km).
Učesnik je više humanitarnih maratona, do Hilandara, Kajmakčalana, manastira Ostrog, Gračanice, Moslve, Srbinja, Bratunca.

Lista njegovih ličnih rekorda je više nego inpozantna:

1 km – 2:42,

5 km – 15:48,

10 km – 32:50,

21 km 100 m – 1:07:47,

42 km 195 m – 2:27:50,

100 km – 7:04:44,

12 sati – 148 km.

Zoran Janković, medju trkačima – maratoncima poznatiji kao Zoki, ili jednostavno kao professor, borac je bez mane I straha. Čak ga ni ozbiljne povrede Ahilove tetive, od pre nekoliko godina, nisu odvojile od maratonskih staza. Prebolovao je to, zajedno sa prijateljima I svojim učenicima, medju kojima je svakako najsvetliji primer Zdravko Mišović. I ponovo se vratio na stazu. Maksimalnim zalaganjem, sa velikom željom da još uvek bude najbolji, utrkuje se sa znatno mladjim trkačima od sebe. I, neretko, uspeva da ih pobedi. Svojom mudrošću, taktikom, upornošću. Na vojvodjanskim I srpskim prostorima teško je naći nekoga nalik za njega. Zoran Janković Zoki, ostao redak primer sportiste koji je, pored porodičnih I profesionalnih obaveza, još uvek ostao veran sportu koji mu je mnogo dao. Ali, od njega je mnogo I dobio.
Putovanja, prijateljstva, razmena maratonskih iskustava, učenje mladjih koji žele da podju njegovim jedinstvenim primerom – putem kojim se, još uvek, redje ide, jer je to put prepun napora, odricanja, višedecenijskog treninga, ali I put posut medaljama, diplomama, peharima I vrlo retko materijalnom nadoknadom koja bi, svakom maratoncu, koji neguje ovaj dosta skup sport, itekako dobro došla. Zoran Janković je, jednostavno, svojim jedinstvenim primerom, ostao na ovim prostorima – jedan I jedini.

 Milorad Blažić