autor: Milan Madzgalj

Najvece ime atletike bivse Jugoslavije i Balkana je legendarni maratonac Franjo Mihalic. Slavu jugoslovenske atletike stekao je kao maratonac, zato je ovaj tekst secanje na velike podvige maratonskog junaka Balkana.
 U Australiji je bilo zarko leto, kada su se 1956. godine odrzavale Olimpijske igre. Zestoka konkurencija i velika vrucina slomila je mnoge asove, do titula olimpijskih sampiona i medalja stizali su samo najspremniji, najhrabriji. O maratonskoj trci, koja je gotovo na svim olimpijskim nadmetanjima donosila mnoga iznenadjenja i dramaticne trenutke secanja Franje Mihalica su i danas sveza i precizna.
Startovali smo po sparnom danu. Tesko se disalo, na glavama smo imali bele kape s belim zastorima na potiljcima. Francuz Mimun i Finac Karvonen bili su najveci kandidati za medalje. Mene su, takodje, ubrajali medju favorite, jer sam te godine na Balkanskim igrama u Beogradu pobedio sa dva casa i 16 minuta. Ali, kasnije se ispostavilo da je staza, koja je merena motociklom bila kraca. Svejedno, znao sam da mogu da se upustim u borbu za olimpijske trofeje. Trcao sam uz vodece i cekao svoj trenutak. Na nekim delovima staze drvece je pravilo mali hlad i Mimun i ja smo se sklanjali u senku kao kad se ribe u plitkoj vodi bore za dah. Posle tridesetog kilometra pocela je odlucujuca bitka. Mimun je pojacao, ja sam prihvatio izazov, a Finac Karvonen je zaostao. Usta su bila suva, misici na nogama su se grcili, ali zelja za uspehom nadjacala je sve muke. Mimun se odvojio i hitao ka cilju, Karvonen je zaostao za mnom oko 400 metara. Resen sam bio da ne dozvolim bilo kome da mi ugrozi drugu poziciju i srebrnu medalju. Pun stadion me je docekao sa odusevljenjem, zaboravio sam na sve muke, izdrzao sam do kraja, osvojio sam olimpijsku medalju kojoj smo se svi mi Jugosloveni mnogo radovali - prica Franjo Mihalic.
U ovoj napornoj trci pobeio je Francuz Alen Mimun, u to vreme jedan od najboljih trkaca sveta. Bila mu je to treca olimpijska medalja i prva zlatna. Mimun je u Melburnu maratonsku stazu pretrcao za 2:25,00, Mihalic je bio drugi sa 2:26,32, a Karvonen treci sa 2:27,47. To nije bio jedini Mihalicev uspeh tih godina. Veliku slavu stekao je na ponocnoj ulicnoj trci "Sao Silvestre" u Sao Paolu. Pobedio je 1952. i 1954, drugi je bio 1953, a treci 1951. godine.
Jedan od najvecih njegovih podviga je i prvo mesto na krosu nacija 1953. godine u Parizu. Ovo nadmetanje je preteca danasnjeg Svetskog prvenstva u krosu i Mihalic, kao i ostali pobednici tih godina smatraju se za svetske sampione. Pobeda u Parizu donela je Partizanovom asu veliku afirmaciju u svetu jer je, pored ostalih svetskih trkaca, u direktnom duelu savladao i tada cuvenog Britanca Gordona Pirija. Cetiri godina kasnije (1957.) Mihalic je pobedio u Atini na klasicnoj maratonskoj stazi od sela Maraton do Olimpijskog stadiona. Bio je tada reprezentativac naseg poluostrva u dvomecu Balkan - Skandinavija. Iste godine trijumfovao je i na Olimpijskom festivalu u Moskvi.
Medju Mihalicevim pobedama, koje su usle u istoriju nase atletike, je i ona koju je ostvario u prolece 1958. godine u Bostonu. Pobedio je na najstarijem svetskom maratonu sa 2:25,40 ispred Amerikanca Kelija (2:30,50) i Finca Pulkinena (2:37,50). Prica o Franji Mihalicu ne bi bila kompletna kad se nebi naveli njegovi drugi vazni rezultati, pobede i rekordi. Na Evropskom prvenstvu u Briselu 1950. godine bio je 11. na 10.000 m, u Berlinu 1954. peti, a na Olimpijskim igrama u Helsinkiju 1952. osamnajsti. Titule prvaka Jugoslavije osvajao je 14 puta (12 puta na 10.000 m i dva puta na 5.000 m). Jugoslovenske rekorde popravljao je 22 puta (12 puta na 10.000 m, 4 puta na 5.000 m, jednom na 15 km. dva puta na 20 km i jednom na 25 km). Tri puta bio je sampion Balkana na 10.000 m, dva puta drugi i dva puta treci, a zanimljivo je da ako vazi za najboljeg jugoslovenskog maratonca svih vremena, nikad nije bio prvak Jugoslavije u maratonu.

Ulicne trke

Pobednik je u gotovo svim gradovima Jugoslavije (Beograd, Zagreb, Ljubljana, Sarajevo, Skoplje, Podgorica, Varazdin, Nis, Pozarevac, Indjija....).
Pobednik je desetak ulicnih trka u inostranstvu, od kojih su nezaboravne u Djenovi (cetiri puta) i Trentu (pet puta).
Po mnogo cemu je posebna ponocna trka u Sao Paolu. Ucestvovao je cetiri puta: dva puta pobedio i po jednom bio drugi i treci.

Krosevi

Pobednik je na mnogim krosevima u Jugoslaviji. Trjumfovao je na Balkanskim igrama u Turskoj, Grckoj, Rumuniji, Bugarskoj, takodje, na velikim medjunarodnim krosevima u Italiji, Belgiji, Francuskoj...
Na poznatom krosu u Briselu, dva puta bio je prvi i jednom drugi.
Na najvecem svetskom krosu u "Cinkve mulini" u Milanu tri puta je bio pobednik.
Svetski prvak 1953. godine na krosu u Parizu.

Polumaratoni

Pobednik je vise polumaratona u Jugoslaviji, a samo u Kumrovcu sedam puta. Trijumfovao je u Solunu, Milanu, Melburnu, Laparnatu...

Maratoni

Pobednik je mnogih maratona u zemlji. Pobednik na Balkanskim igrama. Ucestvovao na maratonima u Tokiju (3.mesto), Atini (pobednik - rekord staze), Boston (1.mesto), Atini na dvomecu Balkan - Skandinavija (1.mesto), Moskvi (1.mesto).
Najveci uspeh u karijeri je drugo mesto na Olimpijskim igrama u Melburnu i osvojena srebrna medalja.
Za reprezentaciju Jugoslavije nastupao je 65 puta.
Obarao je drzavne rekorde 26 puta.
Bio je drzavni prvak 27 puta.
Oprostio se od reprezentacije 1966. u Uzicu sa pobedom na 18 km na maratonu Kadinjaca.
Oprostio se od trcanja kao veteran u Bostonu, 19.aprila 1996. godine u trci na 8 km.
Devetog marta 2000. godine u restoranu stadiona "Partizan", Franjo Mihalic je proslavio svoj 80 rodjendan.

Mihalic je proslavio prvih 80. godina zivota, sa geslom trcimo dalje....